Pogled na... - Srbija

Godišnje se otvori 300 privatnih ordinacija

Svake godine u Beogradu se otvori više od 300 ambulanti i ordinacija, a bar stotinu privatnika stavi ključ u bravu.

Trenutno pacijente prima 2.194 privatnih zdravstvenih ustanova, koje su od Ministarstva zdravlja dobile dozvole za rad. Po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, međutim, u prestonici radi samo 775 privatnih zdravstvenih ustanova.

Prema rečima doktora Zorana Panajotovića, načelnika zdravstvene inspekcije u Ministarstvu zdravlja, do ove razlike u statistici došlo je zbog neažurnosti vlasnika privatnih ordinacija, koji ne šalju podatke Gradskom zavodu, iako su po Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva dužni da to rade.

- Ako ne dostavljaju evidenciju o broju pregledanih pacijenata i vrstama usluga, privatne zdravstvene ustanove mogu biti kažnjene novčano sumom od 200.000 do milion dinara - objašnjava dr Panajotović.

- S obzirom na to da nam se podaci drastično razlikuju u odnosu na Gradski zavod, moraćemo da proverimo stanje na terenu i da pojačamo kontrolu.

Pre početka rada svaka privatna ustanova mora tražiti saglasnost od Ministarstva zdravlja za obavljanje određene delatnosti. To je regulisano Zakonom i Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe.

- U zavisnosti od oblika rada koji žele da osnuju moraju ispuniti standarde u pogledu kadrova, prostorija, opreme i lekova, ali na prvom mestu je licenca zdravstvenih radnika - napominje načelnik zdravstvene inspekcije.

- Najviše dozvola izdaje se za otvaranje stomatoloških ordinacija i apoteka.

Bez obzira na veliki broj privatnih ordinacija, ambulanti, pa čak i bolnica, dr Panajotović smatra da je lečenje u ovim ustanovama na visokom nivou.

- Moram da priznam da je, u odnosu na broj objekata koji postoje, broj žalbi građana skoro zanemarljiv - kaže naš sagovornik.

- Kontrolišemo ih po istim kriterijumima kao i državne ustanove, a povremeno imamo i specijalne akcije koje traju od tri do sedam dana, kada se odlučimo da proverimo na primer sve ginekološke ili sve pedijatrijske ordinacije. Privatni preduzetnici su tržišno orijentisani i zato vode računa o svakom korisniku, da bi im došao ponovo. Trude se da ispune sve uslove kako bi mogli da stiču dohodak.

Specijalisti uvek skuplji od početnika

Kao što svaka roba ima svog kupca, tako i za zdravstvene usluge koje su često preskupe uvek ima pacijenata koji imaju i žele da plate. Zato se suma koju treba izdvojiti za pregled ili lekarsku intervenciju drastično razlikuje. U jednoj ordinaciji ginekološki pregled košta 1.500 dinara, a u nekima i više od 5.000 dinara. Jedan od kriterijuma formiranje cene je i da li će pacijenta pregledati lekar početnik, iskusan doktor ili stručnjak specijalista.